Podovi od zemlje 01

Pod je površina u kući sa kojom imamo najviše fizičkog kontakta. Ukoliko se odlučite da sami napravite zemljani pod, potpuno ćete promeniti shvatanje o njegovoj funkciji: nećete ga više videti samo kao nešto po čemu se samo hoda i sprečava prolazak hladnoće i vlage. Shvatićete da je zemljani pod, istovremeno, i funkcionalan i predivan! Osim toga, on je veoma trajan, bez štetnih uticaja po okruženje, lak za opravku, zdrav, jeftin, topao, a  može biti obojen lokalnom glinom! Poželećete da ležite na njemu i hodate bosi, da ga dodirnete i posmatrate.

Koncept zemljanih podova nastao je jako davno – prvobitni podovi bili su pravljeni od zemlje sa okolnog terena. Proces je bio veoma jednostavan: podovi su poravnati, pokvašeni, posuti zemljom i nabijeni. Potom se razvila upotreba  kravlje krvi, balege, finije gline i kostiju, prirodnih stabilizatora.Jedan od veoma bitnih aspekata pasivnog solarnog dizajna kuće je upotreba materijala sposobnih da apsorbuju, a potom oslobode toplotu primljenu od sunca. I upravo je pod najbitnija površina za ovu toplotnu apsorpciju, jer prima više direktnog sunčevog zračenja nego unutrašnjost zidova. Veoma je bitno iskoristiti ovu mogućnost, te osigurati da je pod od materijala koji ima veliku termalnu masu. Zemljani podovi su odličan način da se iskoristi ovaj pasivni solarni koncept i besplatna sunčeva toplota u našim domovima. Nasuprot zemljanim, moderni cementni podovi imaju veliku termalnu provodljivost  -zbog čega će konstantno vući toplotu iz Vaših stopala u zemlju, čineći ga ekstremno hladnim i neprijatnim za šetnju bosih nogu po njemu.

Postoji više načina da se (nepečena) zemlja koristi za izradu podova. Oni se mogu svrstati u 2 grupe: pune ploče i ispune međuspratnih tavanica. Među punim pločama razlikujemo :
- ploče od nabijene zemlje, rade se od vlažne mešavine, a završna površina im je obrađena,
- ploče od ‘razastrte’ zemlje, rade se od zemlje u plastičnom stanju,a pokrivene su  završnim malterom,
- ploče od tečne zemlje, takođe pokrivene završnim malterom.
Zemlja kao ispuna međuspratnih tavanica može biti:
-ispuna od ‘teškog’ blata na biljnoj ili metalnoj podlozi,
-ispuna od ‘lakog’ blata (blato sa slamom), u izgubljenoj/pokretnoj oplati, ili prefabrikovani elementi,
-ispuna od nasute zemlje u izgubljenoj oplati.
Postoje još 2 tipa površina od zemlje:
-pločice od sirove gline,
-tečna mešavina na bazi zemlje, koja se nanosi špatulom u površinskom sloju.

Evo nekoliko ’ZA’ i ’PROTIV’ podova od nabijene zemlje:
Prednosti zemljanih podova:
-jeftin materijal,
-eliminiše građevinski otpad:višak iskopane zemlje za temelje može se iskorisititi za izradu poda,
-atraktivni, prijatni,
-minimalni zagađenjivači okoline – zemljani materijal zahteva jednostavnu obradu i malo ili nimalo transporta. Čak i kad se radi mašinski, završena ploča od zemlje koristi 90% manje energije nego završna ploča od betona,
-dugotrajni, uz odgovarajuću negu, i lako ’opravljivi’,
-jednostavno se održavaju, mogu da se čiste i brišu,
-pravilno završeni, stabilizovani podovi od nabijene zemlje nisu prašnjavi.
Mane zemljanih podova:
-zahtevni za izradu,
-frekventne površine (ulazi i radne sobe) ponekad zahtevaju dodatni materijal, npr. kamene ploče za zaštitu,
-osetljiviji na grebanje i dubinska oštećenja nego keramičke pločice ili cement-ali dugotajniji od vinila, jer su jednostavni za popravku,
-samo mali broj lokalnih majstora (još uvek) zna da ih radi. U nastavku slede primeri iz sveta i različita iskustva (što ne znači da su uvek jedina i najbolja), koja je prikupila Anne Lemarquis za svoj završni rad na Craterre-u (Sols en terre crue, Étude sur les sols intérieurs, 2009, detaljnije na : SolsTerre) Pa, da krenemo:

1.Navrongo-Ghana-konzervacija katedrale « Naše Gospe od 7 patnji »
na severu Gane, podovi dvorišta i soba su tradicionalno rađeni od lateritske nabijene zemlje, materijala koji se vadi iz neposredne okoline. Kada se podovi ovih soba i dvorišta oštete, ili kad su isprani kišom, mogu biti popravljeni ili čak ponovo urađeni. Muškarci kopaju i donose materijal, ali je izvedba podova, kao i dekoracija, posao koji obavljaju isključivo žene. Podovi se tradicionalno rade uvek u isto vreme (u martu), pre sezone kiša. Ovaj momenat u godini je relativno slobodan od poljoprivrednih radova, i žene su pozvane u velikim grupama od 10-20, u zavisnosti od površine koju treba uraditi. To je posao koji se uradi za dan,pri čemu je organizacija posla najbitnija.
Danas se podovi i dalje rade od ove zemlje poštujući tradicionalnu tehniku, ali su često pokriveni tankim slojem cementnog maltera. Ovaj tanki sloj, posle nekog vremena, često puca, i izaziva rupe koje se povećavaju. Iako na početku ovaj način štiti od kiše, kada se pojave rupe, degradacija podova je jako brza, pa je potrebno potpuno je promeniti.
Izrada: mešavina prosejane zemlje, vode i sveže kravlje balege se ostavi da prenoći. Izmešana zemlja je pokvašena i raspoređena po podu, zatim je ujednačena drvenom letvom. Nabijanje traje najmanje 4-5 sati. Kada je završeno, pod se ostavi da se odmori sat-dva. Zatim ga žene trljaju ravnim kamenom, kako bi ga što bolje uglačale. Nekoliko dana kasnije, nanosi se sveža balega. 3 dana kasnije, sledi esencija biljke ‘dawa-dawa’ (od mahuna lokalnog pasulja) 2 puta po čitavoj površini. Potom se pod suši između 10 dana i 2 nedelje. Grupa od oko 30 žena radi čitav dan da bi napravila pod od 25m2.2.Japan (doma-or-tamped-earth-floor) ima veoma dugu tradiciju upotrebe zemlje u gradnji; kako u grubim radovima, tako i u završnim. Ova neverovatna znanja i veštine nastavljaju da se prenose iz generacije u generaciju. Završni radovi su odličnog kvaliteta. Jedan od čestih podova  ima završnu obradu prošaranu kamenčićima, a ponekad koriste i mastilo da bi obojili maltere i pod.3.Sveti hram Bafut u Kamerunu star je nekoliko vekova i pokazuje izuzetne konstruktivne veštine. Kao i u susednim kućama, pod je od nabijene zemlje; ono što ga čini posebnim je upotreba koštica od voća lokalnih palmi, postavljenih u završni sloj. Nažalost, stanovnici sela ne bi znali ponoviti ovaj postupak, pa je ova tehnika gotovo izgubljena:4.prilikom renovacija kuća u Francuskojčesto se rade podovi od nabijene zemlja sa ugrađenim sistemom grejanja. Ljudi se sve više odlučuju za gradnju u sopstvenoj režiji, uz tehničku asistenciju. A kako je finansijski aspekt veoma bitan, uzima se zemlja sa samog terena. Ona je neretko kamenitra, te se mora prosejati. Ova porodica je, za ploču od 110 m2 i 15 cm debljine, prosejala 20 tona zemlje! Sam teren treba da bude podjednako dobro nabijen, pre nego što se počne izrada. Prvi sloj zemlje je smatran izolatorom. Ista zemlja, u sloju nad cevima za grejanje je smatrana “provodnikom sa masom”. Prvo se nabijanje radi ručno (hrastov nabijač 30 x 20 x 14 cm), a potom sledi pneumatski nabijač,pa postavljanje cevi za podno grejanje. Kako je zemlja kamenita, da cevi ne bi popucale, zaštita se radi slojem krečnog maltera. Zatim se postavlja drugi sloj zemlje, isti kao prvi. Potom se postavljaju pločice, kao završna obrada poda. Evo nekoliko sličnih primera:5.Dr.Virgilio Ayala Zapata iz Gvatemale dao je predlog tehnologije za gradnju podova od zemlje ekonomičnih objekata. U Gvatemali, po popisu iz 2002.godine , 29% podova je zemljano, najčešće jednostavne izrade: zemlja je samo pokvašena i nabijena, a upotrebom formira ravnu otpornu površinu bez prašine. Zapata je sproveo istraživanje, koje je pomoglo da se nađe konstruktivni sistem lak za izradu sa zadovoljavajućim rezultatima, i da se napravi analiza troškova materijala. Najjeftinija mešavina, koja u isto vreme efikasno podnosi korišćenje, je 5 zapremina zemlje za ½ zapremina kreča. Trošak po m2 betonske ploče je 11,09 USD, a pod zemlja-kreč 5,17 USD.6.uzradu poda od zemlje u muzeju primenjenje umetnosti MIAAO u Torinu predvodio je arhitekta Sergio Sabbadini  (demotech.cpv.org) Izbor zemljanog poda je estetskog, ali i istorijskog karaktera-ovo je jedan od retkih regiona Italije u kome se javlja zemljana arhitektura. Nakon izbora zemlje, i na osnovu testova, 10 tona je prosejano, izmešano na suvo, a zatim pokvašeno. Zemlja je nasuta i nabijena ručno i uz pomoć vibro-nabijača, a dizajn poda kreiran je šalonima. Potom je pod očišćen, pokvašen, uglačan, pređen sunđerom, a potom usisan. Završna obrada sastoji se iz tri premaza uljem, a zatim voskom.7.Martin Rauch (lehmtonerde.at), austrijski arhitekta i zanatlija, radi veoma moderne javne i privatne objekte od zemlje. Koristi tehniku nabijene zemlje za izradu zidova i podova (sa ugrađenim grejanjem), a razvija i sisteme prefabrikovanih zidova (u koje mogu da se integrišu kanali za ventilaciju, električne mreže, grejanje.) Radio je podove od nabijene zemlje na nekoliko objekata: u kapeli ‘Reconciliation’ u Berlinu (‘kapelleversoehnung’),u svojoj kući, instalaciju Olafur Eliasson (ogroman prostor sa pločom od nabijene zemlje, slika na početku teksta, ispod: Mane podova.) Podove radi prosejavajući zemlju za svaki sloj; pri čemu je poslednji veoma fin. Posebna pažnja posvećuje se veoma snažnom nabijanju. Nakon sušenja, završna obrada radi se karanubom (vosak iz  listova brazilskih palmi.)8.firma Caracol (eco-caracol.com) u poslednjih 15 godina radila je najrazličitije ploče od zemlje i drugih materijala, a jedna od njih napravljena je pre 15-ak godina za pod firme Akterre: na postojećoj betonskoj ploči napravljena je ploča od kreča i kudelje(kao izolacioni sloj.) Zatim su postavljene cevi za podno grejanje, pokrivene blatnim malterom, kako bi se zaštitile od oštećenja. Testovi su pokazali da nabijanje zemlje iz nekoliko slojeva, a naročito razdvajanje poslednjeg najfinijeg sloja, slabi pod. Oni smatraju da je mnogo bolje nabijati ploču odjednom. Postavlja se sloj od oko 8cm lokalne zemlje za naboj, prosejane na 22 mm, potom se lagano nabija. Na mestima između većeg kamenja posipa se finija zemlja, prosejana na 0,8 cm. Sve se nabija uz pomoć ručnog nabijača. Kad se potpuno osuši, emulzija karnaube je nanesena četkom iz dva puta. Nakon dana sušenja, drugi sloj karnaube nanosi se na isti način.9.Terrazo su ploče od kreča i nabijenih zrna. Tehnika vodi poreklo iz antičke Grčke, gde su se za izradu koristili krečni ili blatni malteri. Tehniku su opisali još Vitruvije i Paladio. Trajnost ovih podova je neverovatna, a održavanje lako.  Izrada: terrazzo se postavlja na postojeću ploču. Sastoji se iz tri sloja, a čine ga mešavina komadića opeke, crepa ili kamena, sa krečnim malterom u različitim odnosima za svaki sloj. Za nabijanje se koriste različite alatke, a operacija se ponavlja sve dok pod nije perfektno nabijen, i kad nema više vode koja izlazi. Završnom sloju često se dodaju pigmenti. Takođe, malter od kuvanog lanenog ulja i gipsa. Površina se polira  krpom od jute, a bilo bi dobro premazati je uljem jednom godišnje.10.Švedska firma Svenska Jordhus (svenskajordhus.seje izradila veliki broj podova od zemlje: salona, kuhinja, kupatila, kafea, sala za igranje…Ploče se nanose kao malter na podu (nisu nabijene), pri čemu se laneno ulje dodaje u poslednji sloj. Kada je ploča potpuno suva, nanosi se još dosta lanenog ulja; a često se završnom sloju dodaje i boja na bazi jaja, ulja, vode i pigmenata. Ovako dobijen pod je dobar, čvrst i prijatan za šetanje; lako se održava, može da nam se prospe i voda po njemu bez da ga ošteti, a moguće je ugraditi i podno grejanje. 11.zemlja se često koristi i samo kao ispuna međuspratnih tavanica u novogradnji. U primeru iz francuske regije Isère, u tavanicu su prvo postavljeni  električni kablovi, zatim je dodat sloj zemlje, pa kokosove asure koje apsorbuju buku. Potom se postavljaju OSB ploče, pa plivajući pod. Zemlja, u ovom slučaju, doprinosi akustičnoj izolaciji efektom mase.12.školu u Rudrapuru u Bangladešu (o kojoj je već bilo reči) izgradili su učenici, roditelji, profesori i lokalne zanatlije, uz tehničku podršku iz Austrije i Nemačke. Škola čini deo Modernog instituta za obrazovanje i obuku, koji ima za cilj da pomogne deci da razviju svoje  potencijale, kako bi ih koristili na kreativan način. Zgrada prati iste principe, primenjujući lokalne materijale, ali u mnogo razvijenijim konstruktivnim tehnikama. Ploča u prizemlju je nabijena, a međuspratna je rađena na strukturi od bambusau plastičnijem stanju, kao malter. Završna obrada rađena je voskom. 13.zemlja kao ispuna drvenoj strukturi  u formi valjaka primenjivana je za radove na rehabilitaciji tradicionalnih kuća u Francuskoj (Thierry David- Plancher en palissons terre-fibres), a  bila je jedna od najrasprstranjenijih i u Vojvodini. Fiksiranje valjaka (vikli) se radi umetanjem samih letvica ili ekserima. Kako bi se osigurala termička izolacija i zaštita od požara, prečnik valjaka (‘vikli’) treba da bude bar 10-12cm. Prvi valjak se snažno nabija uza zid, a potom slede ostale. Spojevi među njima popunjavaju se mešavinom zemlja-slama. Donju površinu (odnosno: plafon) potrebno je poravnati, kako bi se naneo malter, a može da bude i okrečena. Gornja površina može se završiti na razne načine: zemljom, podaščavanjem… Mana ove tehnike je dugo vreme sušenja, ali joj je prednost što je odličan izolator. 14.ispuna od teškog blata u novogradnji i rehabilitacijama javnih i privatnih objekata u Čileu: arhitekta Marcelo Cortes (marcelocortes.cl) je tradicionalni drveni skelet zamenio metalnim. Ispunu ove strukture čine lokalna zemlja, slama i voda;a nanose se ručno ili uz pomoć mehaničkog raspršivača. Ova tehnika potpuno odgovara antiseizmičkim kriterijumima: sistem rešetke formira solidnu i fleksibilnu opnu koja se neće uništiti, čak i ako zemlja ispuca i otpadne. Zemlja je izabrana zbog njenih kvaliteta termičke mase, dostupna je i laka za korišćenje. Instalacije su ugrađene u međuspratnu konstrukciju.     u nastavku sledi vrlo detaljan prikaz izrade jednog od vrlo interesantnih modernih podova od zemlje …

This entry was posted in moderna, o zemlji uopšte, tradicionalna, zemljana arhitektura and tagged , , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*


*

HTML tags are not allowed.