konzervacija Neštinske kuće

manual / priručnik za konzervaciju kuća od pletera u slici i reči, za sve one kojima može da koristi ovo iskustvo: 

arhitektica Jelena Filipović iz “Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture” pozvala me je pre par nedelja, a u vezi radova na kući u Neštinu, koji su bili u toku:iskreno me je oduševila Jelenina predanost poslu i njena želja da se sve uradi kako treba, svakog dana na relaciji Novi Sad-Neštin, do kasnih popodnevnih sati, nekad i po dva puta: potraga za krečnjakom u kamenolomu u Rakovcu, za zemljom i peskom u starim neštinskim pozajmištima, sve do saradnje sa seoskim kovačem, stolarima i majstorima “svih fela”- živeli ovakvi svetli primeri, zbog  kojih čvrsto verujem da ima nade i za nas i za naše kuće :)obišle smo gradilište, konstatovale probleme u vezi zemlje, i nije puno trebalo da me ubedi da bih im bila od koristi – dogovorile smo se da radim kao jedan od majstora, kako bi “čuvarkuća” imala bar neke koristi od mene i  mojih izostanaka sa posla… prvi radni dan, i majstori u šoku: očekivali su “gospođu za blato, od 50 godina i 100 kg”, a stigla im ja… čitav dan su me s osmehom zvali ‘majstor’ , dok sam radila testove sa zemljom i izgledala kao da se samo igram neke nauke… na sreću, ubrzo sam zadobila poverenje i primljena u klan, koga čine, osim Jelene, i Jagoda Tomić (šef gradilišta i još jedna Žena-Zmaj), u svakodnevnoj borbi sa majstorima Brankom, Zoranom i Zoranom iz Žablja (iz firme “Arhitektura proing”, čiji vlasnik, Zoran Krčmar, takođe provodi svaki dan sa nama na gradilištu;), nezaboravni lokalni pomoćnik i dobavljač Jova, trščari Imre i ekipa; do povremenih poseta i konsultacija sa ostalim članovima Zavoda (Mira Đekić, Veljko, Slobodan…), a imali smo i prvog volontera – Atilu: naravno, ne bismo bili ni blizu tako efikasni, da nije podrške sela - sjajni Neštinci  nas snabdevaju što materijalom (pleva, džakovi, zemlja, pleter…), što kafom, vodom, čuvenim vinom i najboljom pitom… živeli :)neću pisati o svim ostalim radovima na kući (verujem da je to Jelenina misija), baviću se samo problemima vezanim za zemlju i kako smo ih (nadam se: dobro) rešavali; ograničeni vremenom, sredstvima, ljudstvom, materijalom i NEiskustvom…kako nemam iskustva u konzervaciji, našla sam se u velikoj dilemi  i brizi: hoću li naći najbolja rešenja za svaki od problema koji smo konstatovali na kući… te sam konsultovala moju Craterre ekipu za pomoć (Grégoire, Riccardo, Davide, Lionel, Anais, Jenny…) i beskrajno sam zahvalna za njihovo postojanje, otvorenost i želju da pomognu (volela bih da i mi radimo na sličan način :) naročitu zahvalnost dugujem Amélie, koja se bavi konzervacijom u Bretanji u Francuskoj, i koja je napravila paralelu između sopstvenih iskustava i naše Neštinke (tiezibi.com): Merci à tous, merci à Amélie:neke od ovih ideja bile su primenljive, neke ne; neke su bile suprotno iskustvu ljudi iz Zavoda; te smo pokušali da uradimo najbolje od onog što imamo na raspolaganju. krenula sam od testova zemlje, koju nam je Jova doneo sa obližnjeg seoskog pozajmišta (detaljnije o svakom od testova na: blatni_malteri): posmatranje i dodir: ima nešto organskih materija (zbog čega je Jova sledeći put morao dublje da kopa;), zrna su prilično sitna, bez šljunka i krupnijeg peska: miris i ispiranje vodom: bez mirisa kad se pokvasi…iako su mi rekli da je veoma glinovita, hmmm, nije se tako jako lepila za ruke: test pranja ruku: prilično se lako skidala, pa sam posumnjala da ima više mulja, nego gline :pločice: koje je bilo nemoguće polomiti kad su se osušile:test flaše: pokazao je prisustvo gline od oko 20%, a test cigare (koji nisam slikala) bio je u proseku 14cm:pa sam prešla na testiranje blatnih maltera, s leva na desno: samo zemlja,  1 zemlja + 1/4 pleve, 1 zemlja + 1/2 pleva, 1zemlja+1pleva: malteri su se osušili, i odlučili smo se za poslednju varijantu- nije ispucala i lako se nanosila: testirala sam i malter u enterijeru, za sitne poporavke:  najbolje se pokazao odnos 1zemlja, 1plev1 i pesak:  kad smo bolje upoznali zemlju i utvrdili šta sa njom, trebalo je da rešimo svaku od dilema pojedinačno…

Izazov No1: međuspratna tavanica, koja je oštećena pilikom postavljanja krova od trske. Problem: majstori su  nabili samo zemlju, koja je ispucala posle par dana. Rešenje: izvadili smo sve što su uradili (na temperaturi od +40 u tavanu!), napravili mešavinu “1zemlja + 1 slama” i ponovo blago nabili – međutim, kako je na tavanu jako mračno i bez vazduha, proklijalo nam je seme koje je bilo u plevi ! (savet: radite sa peskom, ili iskoristite tavan za gajenje organske hrane;)

Izazov No2: mali zabat. Problem: popuniti praznine između drvenog roga i trščanog krova i izjednačiti blatni malter. Rešenje: fiksirali smo snopove trske (preostale od izrade krova), između roga i krova,  potom smo rukama naneli zemljani malter na trsku (odnos: 1 zemlja & 1 pleva; jer su završni, a kako ne bi ispucali):ogulili stari sloj kreča, i izjednačili zabat zemljanim malterom – dodajući tanak sloj preko čitave površine:okrečili sve na kraju (saznala sam i ja nešto novo od ljudi iz Pokrajinskog: da je dobro krečiti dok se malter nije potpuno osušio, kako bi se bolje vezao-eto razmene :)

Izazov No3: pukotine u zemljanim malterima na nekoliko mesta. Problem: zemlja se ne lepi za drvo, pukotine potrebno popuniti, nemamo mnogo pleve.Rešenje: ukoliko su pukotine velike, prvo smo ih ispunili mešavinom slame i zemlje (bolja armatura nego pleva-krupnija je i brže se suši), a potom prekrili jutanim džakovima (kako ne bi došlo do pucanja usled postojanja različitih podloga):kako to u praksi izgleda na prvoj od pukotina, uz sam stub na uglu: nakon što se  sloj ispod džaka osušio, naneli smo blatni malter u sva sloja – jedan za izravnavanje i jedan završni: sledeći primer, pukotina sa obe strane stuba:popunjavanje pukotine ispod prozora:kako sve to izgleda u krupnom planu: detalji ispod prozora, nakon postavljanja jutanog džaka, i nakon sušenja: na identičan način rešen je i ugao: ovde je na drveni stub prvo nanet štukatur (kako bi se zemlja za njega lakše vezala, ali i kako bismo dobili na debljini sloja), potom sloj zemlje, jutani džak: kada se osušilo, izravnali smo ugao mešavinom “1 zemlja 1 pleva”:kako su u Zavodu odlučili da se postavi još jedna mala nadstrešnica i na ovoj fasadi, pukotine koje su se pojavile rešili smo na isti način: slama sa zemljom, pa sama zemlja,pokrivene jutanim džakom, sva tri elementa, i sve tri pukotine popunjene, prekrivene džakom i suve: nakon džaka, i pošto se osušilo, zaključuli su da ivica treba da bude u ravni sa zidom ispod, te smo mu dodali još jedan sloj-mešavinu zemlje i slame: 

Izazov No4: tanak sloj zemlje iznad drvene grede. Problem: kad bi se radio ovako tanak i dugačak komad, zemlja bi , nakon sušenja, otpala. ipak, odlučeno je da se čitava temeljna greda pokriva, što nam je olakšalo posao:Rešenje:  na gredu smo postavili štukatur, i prepustili ga 10ak cm iznad ove podužne pukotine: ispunili smo je mešavinom slame i zemlje po celoj dužini; kao i sve pukotine iznad grede: prekrivanje džakovima, a nakon svega ovoga naneli smo još jedan zajednički sloj zemlja-pleva, da se sve izjednači. nakon ovog, sledi još jedan sloj za izravnavanje, koga nemam na fotografijama…

Izazov No5: kako je krov propao, voda se ovde slivala dugi niz jednu od strana… Problem:pojavila se neka vrsta “stomaka” između dva stuba…Rešenje:  pažljivo smo skinuli malter, i videli da je pleter potpuno uništen. upleli smo novi pleter od leskovog šiblja: ispunili pukotinu mešavinom zemlje i slame (najbrže se suši i najbolje povezuje), potom, kad se sloj osušio, postavili smo džakove (i preko donjih, i preko same pukotine-nažalost, sliku nemam):sledi još jedan sloj zemlje & pleve, da se izjednači sa okolnim malterom, koji nismo skidali…

Izazov No6:  neravnine između slojeva u enterijeru i ekserijeru.  Problem: nastao usled pucanja, kao i nanošenjem različitih slojeva i prethodnoj konzervaciji. Rešenje: neravnine smo izjednačili mešavinom zemlje, peska i pleve u tankom sloju:malterisanje zemljom u srednjoj sobi: malterisanje zadnje sobe:detalji enterijera: 

Izazov No7:  najveću dilemu imala sam oko zabata – prethodnom konzervacijom, olepljen je zemljom, bez dodataka pleve – što je dovelo do pojave velikih pukotina:Problem:kako je veoma izložen atmosferalijama, nisam želela da ga ostavimo i radimo preko njega – na kraju smo se za to i izborili, pa ga obili: potom smo taj obijeni  malter sa zabata – reciklirali ;): prvi sloj nanosili smo ručno (čitaj: bacali), prvo sa spoljašnje strane, odmah potom sa unutrašnje, kako bi se bolje vezali: oduševljena ovim ručnim radom, šteta što ga moramo izravnati: bitno je reći da se ovaj prvi sloj sastoji  samo od zemlje i da smo namerno kreirali pukotine- na ovaj način naredni sloj bolje će prianjati; s druge strane smanjujemo utrošak pleve(koju je danas tako teško naći): kad nam se ovaj prvi sloj osušio, postavili smo zaštitu od sunca – zbog ogromnih vrućina, brzo se suši i postoji velika mogućnost da svaki sledeći sloj ispuca: nanošenje drugog sloja : 1 zemlja & 1 pleva, takođe ručno, kako bi površina bila hrapava i samim tim bolja za prianjanje narednog: nanošenje trećeg sloja i izjednačavanje velikih neravnina: na moju veliku žalost, ovaj posao morala sam da prepustim jačima – majstor Zoran se, po prvi put, susreo sa zemljom, i mislim da se veoma zainteresovao- rekla bih da imamo prvog obučenog mladog majstora za ovu vrstu radova ;)nadali smo se da neće ispucati zbog brzine sušenja i debljine sloja na nekim mestima: dok je Zoran gore nanosio treći sloj, ja sam nanosila prvi sloj na delu fasade ispod, kako bismo izjednačili sve one neravnine sa početka:kad se dobro osušio, u drugom sloju sam popunila neravnine i velike razlike u debljini. Zoranu je ostalo da gletericom nanese tanki zavšni sloj: dok smo mi to radili na jednoj strani, Zoran i Branko su nasipali i nabijali zemlju u terasi, i krečili ostatak kuće: koja je već počela da poprima elegantne obrise:negde tokom radova, posetila nas je ekipa Dnevnika: Jovana Zdjelarević i Slobodan Šušnjević: svratio nam je i Bora Otić i snimio priču o kući, pogledajte na: 5kazanje (od 41.minuta je priča o istorji kuće, od 56.minuta priča o radovima):gradilište sam napustila dan ranije nego ostali, u nadi da će majstori dobro obaviti ostatak posla…iako možda postoje i bolja rešenja, mislim da smo dali sve od sebe da, od ove Stare Dame, napravimo bar Gospođu u najboljim godinama…  

sa nestrpljenjem iščekujem povratak u Neštin i druženje sa lokalnom zajednicom-ovoga puta ne kao majstor, nego kao predavač, a sa željom da joj nađemo neku namenu i da je vratimo u život!

This entry was posted in tradicionalna, vojvodina and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink.

7 comments on “konzervacija Neštinske kuće

  1. Dragana on said:

    dragi Vlado, puno sreće sa Vašim projektom. ne mogu napamet da Vam kažem šta bi trebalo raditi, videćete na licu mesta. uradite testove zemlje, vidite čime je nekad bila stabilizovana (obično je to pleva ili slama), pa tako i Vi uradite. na kraju možete okrečiti, cement ne bih koristila, jer Vaš zemljani zid neće moći da diše, ukoliko ga zarobite. ako to, ipak, radite – nemojte cementni malter nanositi sa obe strane. ako budete imali konkretna pitanja, pošaljite ih na dramarchin@gmail.com pozdrav & srećno.

  2. Vlada Dragojlovic on said:

    Postovana Dragana,

    Danas sam nasao sugestiju kolega sa Vaseg fakulteta, a onda putanju do “konzervacije Nestinske kuce”. Zahvaljujici ovim tekstovima i nesto mojoj praksi, mislim da sam spreman za rekonstrukciju slicnog objekta na lokaciji srpskog bermudskog trougla: Prokuplje-Kursumlija-Blace. Imate li jos neku sugestiju sobzirom da cu u novembru raditi rekonstrukciju spoljnog zida. Mislim da niste spominjali nista od stabilizatora (krec, cement ili nesto slicno) ili su ti materijali korisceni u postupku krecenja.

    Hvala ako procitate, a zahvalan ako odgovorite.

    Vlada

  3. Dragana on said:

    imate mejl, Branislave. pozdrav!

  4. Branislav Knezevic on said:

    Moj e mejl je savskivuk@yahoo.com

  5. Branislav Knezevic on said:

    Kako stupiti u kontakt sa Draganom , zainteresovan sam , da kao majstor pripomognem i stosta naucim , imam dosta iskustva u gradjevini i umetnosti . Sto oko vidi ruka napravi .

  6. dragana on said:

    merci ma belle :) je t’embrasse fort :)

  7. Mathilde on said:

    Elle était belle, elle est devenue magnifique! très jolie restauration, bravo!
    Ca fait plaisir de voir autant de photos explicatives et bien faites.
    A quand la prochaine vieille dame à rajeunir? Bises Mathilde Caracol

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*


*

HTML tags are not allowed.